Култура Трстеника и околине има дугу и богату традицију. Вековима је манастир Љубостиња био културно средиште од неизмерног значаја за читав крај. У Љубостињи је последње године живота провела Јефимија, прва српска песникиња. Чувена је њена ''Похвала кнезу Лазару'', једно од најзначајнијих дела српске средњевековне књижевности и прво остварење жене писца на европском тлу. Из дубоког поштовања према кнезу Лазару, Јефимија је своје дело везом пренела  на покров на ћивоту кнежевом, што се такође сматра ремек делом везиљске уметности. У Љубостињи су се преписивале књиге, радиле ликовне минијатуре, писали књижевни текстови. У испосницама за монахе настало је чувено ''Радослављево јеванђеље''. Манастирска библиотека је некада бројала 1000 књига. За време Дрвог светског рата из Љубостиње је опомињао и Владика Николај Велимировић.  Трстенички крај је дао имена српске културе као што су Добрица Ћосић и Владислав Рибникар.   
Традиционално богат културни живот Трстеника организују следеће установе: Народни универзитет Трстеник, Народна библиотека ''Јефимија'' и Културно просветна заједница, која координира рад  бројних културно-уметничких удружења.
Народни универзитет Трстеник основан је Одлуком СО Трстеник 1994. године као правни наследник Радничког универзитета ''Прва петолетка'' из 1960. године.
Садржи следеће организационе јединице:

• Центар за културу,
• Центар за образовање,
• Музеј у Трстенику и
• службу заједничких послова.

Народни универзитет располаже са Ликовним салоном - изложбеним простором на коме му могу позавидети и много већи градови, као и Домом културе са салом која има  близу шест стотина места. Омладински трг има улогу летње позорнице.
Центар за образовање организује течајеве страних језика, компјутерске, као и курсеве из књиговодства и разних других вештина и заната.
Музеј Трстеника занимљив је по сталној етнографској поставци. Организује тематске изложбе, промоције стручних књига и часописа, предавања, радионице, школу уметничког ткања.

Владика Николај

Љ. Симоновић, уље

Легат Електродистрибуције
Трстеник

Народна библиотека "Јефимија" у Трстенику  ради као самостална установа од 1997. године, као носилац библиотечке делатности која у Трстенику организовано датира од 1954. године. Располаже фондом од 50.000 књига и подручним одељењем у Велилкој Дренови са фондом од 15.000 књига. Библиотека је организатор традиционалних књижевних сусрета републичког нивоа Савремена српска проза и издавач истоименог зборника радова.

Легат завичајних уметника при Електродистрибуцији Трстеник у Трстенику представља ризницу завичајних стваралаца, који ће трајно сведочити о могућој и успешној сарадњи привреде и културе. Уметничка збирка са пратећим документарним материјалом  је трајно поверена на бригу и чување Народној библиотеци ''Јефимија'', односно њеном Завичајном одељењу. 

Културно-просветна заједница општине Трстеник основана је 1997. године. Основни циљеви рада Културно-просветне заједнице су стварање, афирмација и пружање помоћи у побољшању услова за слободно изражавање грађана општине Трстеник и остварење потреба у култури као и унапређење креативних могућности. Обједињава и усклађује деловање културно уметничких удружeњa и сарађује са организацијама, институцијама и ствараоцима у култури.

Организатор је следећих манифестација:
„Јефимијини дани“, „Такмичење села“, „Такмичење рецитатора“, „Годишња награда општине Трстеник“, „Смотра дечијих фолклора“ и „Смотра ликовних ствараоца“.

Суорганизатор је:
„Савремене српске прозе“, „Такмичења клавирских дуа“, „Песничке јесени“, као и приредби  „Старом мосту с љубављу“ и “Човек и пчела“.

Културно-просветна заједница општине Трстеник је у суштини свог рада, опшштински сервис и учествује у организацији у свим културним дешавањима у њоj: организације књижевних вечери, припреме, ликовна и техничка решења плаката, позивница, часописа и зборника.

Културно-уметнички аматеризам окупља бројна културно-уметничка друштва која су на гостовањима широм Европе пронела име Трстеника: ''Прва Петолетка'', ''Запис'' и ''Традиција'' из Трстеника, ''Извор'' из Велике Дренове, ''Учитељ Момир'' из Риљца, ''Јединство'' из Стопање , као и књижевни клуб ''Моравски токови'', Клуб ликовних стваралаца (КЛИС), Ликовно удружење Рома (ЛУР) и многа друга.

Трстеник је у 19. и првој половини 20. века био познат као варошица трговаца, винара и вештих занатлија. По подацима из 1896. године Трстеник је имао 35 трговаца и 24 занатлија, док подаци из 1911. године говоре да се број повећао на 60 трговаца, односно 50 занатлија.


Почетком прошлог века одећа је искључиво прављена у домаћој радиности, а свечани делови те одеће, тзв. народна ношња, данас се могу видети у градском музеју, на фолклорним приредбама и ређе на вашарима и саборима. Карактеристичне за трстенички крај су биле високе вежене чарапе које су носили мушкарци у свечаним приликама и од тада народ овог краја зову Чарапани. Трстенички крај је надалеко познат и по ћилимима. Још је чувени путописац Феликс Каниц приметио да нигде у Србији нема тако квалитетних ћилима као што их имају Пирот и Трстеник. Ткачко и везиљско умеће негује сестринство манастира Љубостиња. Школа ткања је покренута у оквиру манифестације ''Јефимијини дани'', а настављена у редовним активностима трстеничког Музеја. Током 2005. године основано је удружење жена ''Јефимијин вез'' које се бави неговањем традиције кроз оживљавање ручних радова (веза, ткања, плетења, хеклања и сл.). Своје умеће чланице овог удружења су приказале на великом броју изложби, да би 2008. године освојиле прву награду на Златним рукама Србије. На разбоју ткани шалови, огртачи, торбице рађени су са изузетном прецизношћу и оригинални по орнаментици и колориту боја.


Моба, као специфичан обичај у прошлости Срба још увек се може видети код калемара у селима на левој обали Мораве. Чувени су у свету по умећу и марљивости калемари из Велике Дренове, Медвеђе, Милутовца.

Село Попина познато је по обиљу кварцитног камена и његовој обради. Инспирацију у декоративној каменој пластици моравске школе налази радионица за естетско обликовање камена у Попини из 1935. године. Розете, стубови, фонтане и чесме из ове радионице са украсима налик онима на Љубостињи, Лазарици, Велућу, красе тргове неколико градова у Србији. 


По предању, име села Дубље потиче од великих камених громада-дубова, у чијој је близини настало село. ''Дубљански камен'' из околних мајдана познат је далеко ван граница земље. Неколицина породичних радионица у селу Дубље је остала верна клесању млинских каменова. Најстарија каменорезачка радња датира из 1875. године, из тзв. златног доба каменорезаца, када су воденице ницале на сваком потоку. 


На Морави и њеним притокама Љубостињској и Лопашкој реци,Сребрници, Бршљаници,  је у првој половини 20. века  било  преко 30 воденица. 


''Жито се ставља у кош, и приликом окретања воденичког камена жито које испада из коша се самеље под њим. Брашно пада у сандук или мучњак. Од овог брашна  меси се најбоља погача.'', каже наш воденичар.


Брезовица је позната по бројним кречанама. Долина Брезовачке и Попинске реке богата је мермером-кречњаком од кога се скоро два века по старој рецептури производи квалитетан креч.