Археолошки локалитет Благотин налази се на брду Мали Благотин у селу Пољна, 26 км североистично од Трстеника. Најстарије, ранонеолитско насеље на Благотину, површине од преко 2 хектара, основали су припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе-протостарчево, крајем VII и почетком VI миленијума п.н.е.
Иако је на Благотину истражен само део насеља, покретни археолошки налази који сведоче о начину живота и друштвеној и економској организацији насеља, својом бројношћу и разноврсношћу сврставају га у ред најбогатијих и најзначајнијих неолитских налазишта на територији Србије. Становници Благотина су се бавили сточарством и земљорадњом, о чему, између осталог сведоче и керамичка зрна пшенице пронађена на локалитету. О планској организацији насеља сведочи симболична представа насеља откривена на полеђини зрна. Као доказ постојања духовне културе пронађене су тзв.венере – стилизоване женске фигуре које представљају симбол плодности и рађања.
Истраживања је спровео Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, под руководством професора Станковића, а у сарадњи са културним институцијама у Трстенику и Крушевцу.